PRAVILNIKO NAČINU VRŠENJA POSLOVA TEHNIČKE ZAŠTITE I KORIŠĆENJA TEHNIČKIH SREDSTAVA

(„Sl. glasnik RS“, br. 91/2019)

 

 

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava u obavljanju poslova privatnog obezbeđenja.

Član 2

Sredstva i uređaji tehničke zaštite, u smislu ovog pravilnika, su:

1) mehanička sredstva, elementi, uređaji ili konstrukcije koje za rad ne koriste električnu energiju, a namenjeni su za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica ili predmeta u štićeni objekat i prostor koji mu pripada, odnosno za zaštitu lica, imovine i poslovanja (protivbalistička stakla, protivprovalne folije za staklene površine, trokrake barijere, sigurnosne kabine, oprema za smeštaj, čuvanje i prenos vrednosti, predmeta i dokumenta, i dr.);

2) elektronska i elektro-mehanička sredstva i uređaji (protivprovalni i protivprepadni alarmni sistemi sa aktivnim i pasivnim javljačima, uređaji i oprema za kontrolu pristupa, sistemi kojima se obavlja stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog mesta, integralni sistemi zaštite sa najmanje jednim lokalnim nadzornim mestom, uređaji i oprema video obezbeđenja, i dr.);

3) protivdiverziona i protivsabotažna sredstva i uređaji (detektori metala, detektori eksploziva i drugih opasnih materija, rendgenski uređaji za pregled prtljaga, ogledala za pregled podnožja vozila, uređaji i oprema za elektrohemijsku zaštitu novca i drugih vrednosti, i dr.);

4) sredstva i uređaji za globalno pozicioniranje lica i pokretnih dobara (GPS satelitsko praćenje) koji su namenjeni za zaštitu lica, imovine i poslovanja ili su u funkciji njihove zaštite.

Član 3

Sistemi tehničke zaštite, u smislu ovog pravilnika, sastoje se od:

1) sredstava i uređaja tehničke zaštite na štićenom objektu ili prostoru (razni detektori alarmnih stanja, kamere video obezbeđenja i drugi periferni uređaji i sredstva tehničke zaštite);

2) spojenih puteva za prenos signala alarmnih stanja, video obezbeđenja i prenos podataka između elemenata sistema tehničke zaštite;

3) jedne ili više kontrolnih soba ili tehničkih centara na objektu zaštite ili spojnim putevima, ako se planira njihovo uspostavljanje i

4) kontrolnog centra.

Član 4

Sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite, može se upravljati i vršiti monitoring na daljinu.

Monitoringom iz kontrolnog centra, kontrolne sobe ili tehničkog centra omogućava se pružanje alarmnih i drugih informacija korisniku i intervencija na sistemima tehničke zaštite, nakon prijema informacija o postojanju tehničkih neispravnosti sistema tehničke zaštite u štićenim objektima, kao i ostalih informacija bitnih za funkcionisanje sistema tehničke zaštite i zaštitu štićenog objekta ili prostora.

Obaveštavanje odgovarajućih javnih službi o štetnom događaju na objektu zaštite (policija, vatrogasci, hitna medicinska pomoć i dr.), vrši dežurni operater kontrolnog centra ili korisnik tehničke zaštite.

Sredstva, uređaji i sistemi tehničke zaštite ne mogu se, radi obaveštavanja, automatski povezivati na komunikacije javnih službi iz stava 3. ovog člana.

Član 5

Protivprovalni sistemi planiraju se, projektuju i ugrađuju na način da se detektori smeštaju na mesta koja pokrivaju ulaze i druge identifikovane kritične tačke štićenog objekta (prozori, stakleni zidovi, rek sobe, prostorije sa vrednom robom i dr.), odnosno na opremu ili uređaje za čuvanje novca i vrednosti (kase, sefovi, trezori, bankomati i dr.), centrale, rezervna napajanja i druge uređaje za dojavu alarma na teško dostupnim mestima, kablove zaštićene od spoljnih uticaja i alarmne sirene ili svetla, ako se postavljaju na vidnim, a teško dostupnim mestima.

Protivprepadni sistemi projektuju se, planiraju i ugrađuju na skrivenim ali lako dostupnim mestima, tako da službenik obezbeđenja ili korisnik usluga može da ih blagovremeno i neometano aktivira.

Alarmni signal sa protivprovalnih sistema prosleđuje se na spoljnu i/ili unutrašnju sirenu i/ili kontrolnu sobu i/ili kontrolni centar, dok se alarmni signal sa protivprepadnih sistema prosleđuje u kontrolnu sobu i/ili kontrolni centar.

Napajanje i rezervno napajanje koje obezbeđuje rad uređaja, sredstava i sistema tehničke zaštite, planira se i postavlja na osnovu plana i projekta tehničke zaštite koji je izrađen u skladu sa aktom o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja, ili zahteva korisnika kada procena rizika nije obavezna.

Član 6

Uređaji i sredstva video obezbeđenja koji se koriste u tehničkoj zaštiti moraju zadovoljavati osnovne zahteve u smislu kvaliteta, funkcionalnosti, minimalne rezolucije, funkcionalnosti u noćnim uslovima, kao i druge zahteve prema planu sistema tehničke zaštite, a u skladu sa važećim tehničkim standardima.

Sredstva i uređaji video obezbeđenja kojima se pored monitoringa vrši i snimanje štićenog objekta ili prostora moraju imati digitalni zapis i dovoljan kapacitet memorije za sačinjavanje zapisa u trajanju od najmanje 30 dana, u modu kontinualnog snimanja 24/7 i/ili u modu snimanja detekcijom kretanja, a prema planu sistema tehničke zaštite, da imaju mogućnost prenosa podataka na prenosni medijum u formatu čitljivom na računaru, uz potvrdu odgovarajućeg vodenog žiga (watermark) u skladu sa važećim tehničkim standardima.

Spoljne kamere postavljaju se na takav način da budu zaštićene od uništenja, otuđenja, klimatskih uslova i da se u vidnom polju kamere ne nalaze prepreke koje bi onemogućavale funkcionalnost tehničke zaštite.

Uređaji za snimanje u sistemu video obezbeđenja, moraju biti smešteni u objektu na način da su zaštićeni od uništenja, otuđenja i neovlašćenog pristupa (smeštaj u odgovarajuće ormare sa zaključavanjem, prostore trezora ili drugih prostorija s kontrolom ulaska i pristupa ili na drugi način), da imaju mogućnost automatskog starta snimanja u slučaju nestanka napajanja uređaja, mogućnost programiranja korisničkih šifara i definisanja prava pristupa radi kontrole i evidencije korišćenja uređaja za video snimanje.

Član 7

Izvođenjem i upotrebom sredstava, uređaja i sistema tehničke zaštite, u smislu ovog pravilnika, smatra se: 

1) izrada plana tehničke zaštite (i/ili plana obezbeđenja);

2) projektovanje tehničke zaštite;

3) montaža, povezivanje, puštanje u rad sredstava, uređaja i sistema tehničke zaštite i obuka korisnika;

4) stručni nadzor nad izvođenjem radova;

5) obavljanje tehničkog prijema sredstava, uređaja i sistema tehničke zaštite;

6) održavanje i servisiranje sredstava, uređaja i sistema tehničke zaštite;

7) neposredni ili daljinski monitoring.

Član 8

Izrada plana tehničke zaštite vrši se na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja ili zahteva korisnika kada procena rizika nije obavezna.

Plan tehničke zaštite treba da bude u skladu sa zahtevima iz projektnog zadatka, ukoliko je projektni zadatak sačinjen.

Planiranje tehničke zaštite obuhvata:

1) uvodnu analizu stanja;

2) prikaz stanja postojeće tehničke zaštite;

3) mere i postupke za realizaciju usluga na osnovu akta o proceni rizika i/ili zahteva korisnika;

4) definisanje vrsta tehničke zaštite;

5) definisanje rasporeda elemenata u sistemima tehničke zaštite;

6) definisanje funkcionalnih celina.

Član 9

Na osnovu plana tehničke zaštite utvrđuju se svi parametri potrebni za izradu projekta sistema tehničke zaštite, a naročito:

1) vrsta tehničke zaštite;

2) smeštaj centra tehničke zaštite (kontrolni paneli, centrale, rekorderi i dr.);

3) smeštaj uređaja i opreme (detektori, kamere, senzori i dr.);

4) način polaganja instalacija (kablova za povezivanje).

Član 10

Projekat tehničke zaštite izrađuje se na osnovu plana tehničke zaštite na način utvrđen propisima o planiranju i izgradnji. 

Projektovanje tehničke zaštite obuhvata:

1) implementaciju projektnog zadatka;

2) izbor uređaja i opreme;

3) izradu projektne dokumentacije.

Član 11

Projektna dokumentacija tehničke zaštite predstavlja deo ukupne tehničke dokumentacije objekta i razvrstava se u poseban deo u okviru sveske „5. Telekomunikacione i signalne instalacije“.

Projektna dokumentacija se sastoji iz tekstualne, numeričke i grafičke dokumentacije.

Tekstualna dokumentacija sadrži opis tehničke zaštite, sa karakteristikama projektovane opreme i sistema, kao i vrste instalacija koja se koristi za povezivanje u jedinstveni sistem. Opis vrste instalacija, kao i način postavljanja predstavlja poseban deo tekstualne dokumentacije.

Numerička dokumentacija obuhvata proračun kapaciteta hard diska, autonomije rada tehničke zaštite koji koriste rezervno napajanje, pad napona na osnovu potrošača i dužine instalacija koja ih povezuje, kao i predmer.

Deo predmera koji definiše instalacije tehničke zaštite mora biti izdvojen u poseban deo u predmeru.

Grafička dokumentacija sadrži situaciju objekta, osnove objekta po nivoima, kao i jednopolnu šemu tehničke zaštite.

Crteži koji na osnovama prikazuju broj i raspored opreme tehničke zaštite, moraju biti odvojeni od crteža koji prikazuju vrstu i trasu vođenja instalacija.

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja i plan tehničke zaštite, po propisima o privatnom obezbeđenju i planiranju i izgradnji, ne moraju biti sastavni deo projektne dokumentacije tehničke zaštite.

Član 12

Pravno lice ili preduzetnik privatnog obezbeđenja, koje je izradio projektnu dokumentaciju obezbeđuje bezbedno čuvanje projekata tehničke zaštite kao i vođenje evidencije o svim izrađenim kopijama.

Svaka izrađena kopija mora biti brojčano označena.

Kopiju projekta, odnosno uvid u projektnu dokumentaciju mogu na strani davaoca usluga imati lica koja imaju licencu za vršenje poslova tehničke zaštite, korisnik usluga ili lice koje za to ovlasti korisnik usluga.

Kada se naznači odlukom nadležnog organa, za određene kategorije objekata, projekat tehničke zaštite ne može biti deo idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu, projekta za izvođenje ili drugog projekta po propisima o planiranju i izgradnji i podleže zaštiti tajnosti u skladu sa posebnim zakonom.

Član 13

Montažom tehničke zaštite smatra se: 

1) ispitivanje instalacija;

2) ugradnja elemenata, uređaja i opreme tehničke zaštite;

3) programiranje, podešavanje i testiranje rada tehničke zaštite;

4) puštanje u rad tehničke zaštite;

5) verifikacija uređaja i opreme, sistema i tehnički prijem;

6) izrada i provera uputstva za rukovanje;

7) obuka osoblja i izrada, overa i izdavanje Zapisnika o izvršenoj obuci;

8) izrada, overa i predaja Zapisnika i Potvrde o izvedenoj tehničkoj zaštiti.

Član 14

Montaži tehničke zaštite i ugradnji uređaja i opreme, prethode pripremni radovi.

Pripremni radovi uključuju postavljanje kablovskih polica, instalacionih cevi, kanala i kablova do spoljnjih tačaka, kao i druge potrebne građevinsko-tehničke radove i ne smatraju se poslovima tehničke zaštite, u smislu odredaba ovog pravilnika.

Pripremne radove mogu vršiti pravna lica i preduzetnici koja nisu licencirani za vršenje poslova tehničke zaštite.

Pri obavljanju pripremnih radova u izradi tehničke zaštite, pravna i fizička lica iz stava 3. ovog člana, ne mogu imati uvid u sadržaj projekta tehničke zaštite, osim crteža koji prikazuju vrstu i trasu vođenja instalacija. Instalacije tehničke zaštite moraju biti izvedene u skladu sa tehničkim normativima telekomunikacionih i signalnih instalacija, kao i električnih instalacija niskog napona.

Član 15

Ispitivanje instalacija sistema tehničke zaštite obuhvata ispitivanje i spajanje vodova od perifernih tačaka do sredstava i uređaja tehničke zaštite i vrše ih pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje koji su licencirani za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanje sistema tehničke zaštite i obuku korisnika.

Nakon postavljanja i ispitivanja instalacija tehničke zaštite, ugrađuju se sredstva i uređaji.

Sredstva i uređaji ugrađuju se i podešavaju shodno projektnoj dokumentaciji i uputstvima proizvođača uređaja i opreme.

Svako pojedinačno sredstvo, uređaj ili sistem tehničke zaštite mora imati uputstva za rukovanje koja se čuvaju na bezbednom mestu, kod korisnika usluga.

Verifikacija uređaja i opreme, odnosno sistema tehničke zaštite koji su ugrađeni u objekat, obavlja se puštanjem u rad i proverom ispravnosti funkcionisanja uređaja, sredstva ili sistema tehničke zaštite.

Korisnik usluga će sredstva, uređaje i sisteme tehničke zaštite koristiti u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.

Član 16

Stručni nadzor nad izvođenjem poslova tehničke zaštite obavlja pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeđenje koje poseduje licencu za obavljanje poslova nadzora, na način i pod uslovima utvrđenim propisima o planiranju i izgradnji. 

Stručni nadzor ne može da obavlja lice zaposleno kod pravnog lica ili preduzetnika koji izvodi radove.

Lice koje vrši stručni nadzor o izvršenom nadzoru sačinjava Zapisnik o stručnom nadzoru tehničke zaštite (Prilog 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Član 17

Obuku osoblja koje će upravljati tehničkom zaštitom, vrši službenik obezbeđenja sa licencom za vršenje poslova tehničke zaštite, o čemu sačinjava Zapisnik o izvršenoj obuci u rukovanju sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite (Prilog 2), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Član 18

Tehničkim prijemom ugrađene tehničke zaštite smatra se:

1) provera usklađenosti tehničke zaštite sa projektom, odnosno planom tehničke zaštite;

2) provera ispravnosti i funkcionalnosti svih uređaja i opreme koji čine tehničku zaštitu;

3) provera postojanja dostavljenih korisničkih uputstava za rukovanje;

4) provera dokaza kvaliteta ugrađene opreme, saglasno standardima kojoj ta oprema pripada.

Tehnički prijem iz stava 1. ovog člana obavljaju: korisnik usluga ili ovlašćeni predstavnik korisnika usluga, službenik obezbeđenja sa licencom za vršenje poslova nadzora nad izvođenjem i službenik obezbeđenja sa odgovarajućom licencom za vršenje poslova tehničke zaštite, koji je izvodio radove.

O obavljenom tehničkom prijemu sastavlja se Zapisnik o tehničkom prijemu (Prilog 3), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Zapisnik o tehničkom prijemu potpisuju lica iz stava 2. ovog člana.

Pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeđenje koji je izvodio radove izdaje korisniku Potvrdu da je tehnička zaštita izvedena u skladu sa odredbama ovog pravilnika (Prilog 4), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Član 19

Korisnik tehničke zaštite, obezbeđuje održavanje ugrađenih sredstava, uređaja ili sistema tehničke zaštite i njegovih delova u ispravnom stanju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i propisima o zaštiti potrošača, o čemu sačinjava ugovor o održavanju sa pravnim licem ili preduzetnikom koji poseduje licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i obuke korisnika.

Korisnik tehničke zaštite, kome se ne pruža usluga monitoringa iz kontrolnog centra, o neispravnosti uređaja, sredstava i opreme obaveštava davaoca održavanja odmah po uočavanju neispravnosti najkasnije u roku od 48 časova.

Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje, u skladu sa odredbama ugovora o održavanju, obezbeđuje održavanje i servisiranje sredstava, uređaja i sistema tehničke zaštite, vrši redovne kontrole ispravnosti i u najkraćem mogućem roku otklanja neispravnosti ili zamenjuje sredstva i uređaje, o čemu korisniku usluga izdaje primerak dokumenta o izvršenim radovima.

Član 20

Dokumenta sačinjena u toku izvođenja i upotrebe tehničke zaštite, u smislu ovog pravilnika, smatraju se poslovnom tajnom i u odnosu na medijum na kome nastaju štite se primenom mera tehničke zaštite koje preduzimaju davalac i korisnik usluga tehničke zaštite (obezbeđene prostorije, kase, i dr.), merama softverske (pravo pristupa, lozinke i dr.) i hardverske zaštite elektronskih uređaja tehničke zaštite (mehanička zaštita računara i dr.).

U smislu ovog pravilnika, dokumenta iz stava 1. ovog člana su:

1) ugovor o pružanju usluga privatnog obezbeđenja i/ili održavanju tehničke zaštite;

2) akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;

3) plan sistema tehničke zaštite ili plan obezbeđenja;

4) projektni zadatak ukoliko je sačinjen;

5) projektna dokumentacija tehničke zaštite u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji;

6) evidencija o izrađenim kopijama projekta tehničke zaštite;

7) uputstva za rukovanje uređajima, sredstvima ili sistemima tehničke zaštite;

8) zapisnik o stručnom nadzoru;

9) zapisnik o izvršenoj obuci u rukovanju sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite;

10) zapisnik o tehničkom prijemu;

11) potvrda da je tehnička zaštita izvedena u skladu sa odredbama ovog pravilnika;

12) pisane procedure postupanja;

13) dokument o izvršenim radovima na održavanju uređaja, sredstava i sistema tehničke zaštite;

14) drugi sačinjeni dokumenti.

Član 21

Uređaji i sredstva odnosno sistemi tehničke zaštite koji su ugrađeni pre stupanja na snagu ovog pravilnika održavaju se na način propisan ovim pravilnikom.

Davalac i korisnik usluge tehničke zaštite iz stava 1. ovog člana, uskladiće svoje postupanje sa odredbama ovog pravilnika u roku od šest meseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 22

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 19/15 i 71/17).

Član 23

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Priloge 1-4, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 91/2019, možete pogledati OVDE

SISTEMI TEHNIČKE ZAŠTITE

Novi Zakon o privatnom obezbeđenju definiše sisteme tehničke zaštite i zahteva da licencirane firmi i licencirani profesionalaci, zaposleni u tim firmama sada jedini imaju ovlašćenja da vrše i obavljaju poslove vezane za sisteme tehničke zaštite.

Ono što je bitno istaći je da je, zakon regulisao i veoma stroge predpripremne radnje i mere kada su kupci i korisnici sistema tehničke zaštite pitanju. Zakonom je sada definisan način nabavljanja, planiranja, projektovanja, izrade obavezne prateće dokumentacije poput akta procene rizika u zaštiti imovine lica i poslovanja, zakonski obavezan dokument je i projekat video nadzora, ali i ugovaranje obaveznog zakonskog održavanja video nadzor sistema.

 

POJAM TEHNIČKE ZAŠTITE

 

Tehnička zaštita predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno štite ljudi i njihova imovina, a se izvodi se tehničkim sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite kojima je osnovna namena sprečavanje protivpravnih radnji usmerenih prema štićenim licima ili imovini.

Način vršenja poslova tehničke zaštite lica i imovine koje ne obezbeđuje država definisan je Praavilnikom o bližem načinu vršenja poslova tehničke zaštite. Određuje se u zavisnosti od nivoa tehničke zaštite potrebnog za štićeni objekat i prostor.

 

SISTEME TEHNIČKE ZAŠTITE

 

Zakon o privatnom obezbeđenju definiše i sisteme tehničke zaštiteSredstvima i uređajima tehničke zaštite novim Zakonom i pravilnicima, smatraju se:

  • sredstva i uređaji za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u štićeni objekat i prostor
  • elektronski bezbednosni sistemi koji omogućuju efikasnu zaštitu štićenog objekata
  • protivprovalni i protivprepadni sistemi
  • sistemi kontrole i registracije pristupa
  • sistemi kojima se obavlja stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog mesta
  • integralni sistemi zaštite s najmanje jednim nadzornim mestom unutar štićenog objekata
  • sistemi video obezbeđenja
  • protivdiverzioni i protivsabotažni elementi

PLANIRANJE, PROJEKTOVANJE I NAČIN IMPLEMENTACIJE SISTEMA TEHNIČKOG OBEZBEĐENjA UREĐUJU SLEDEĆI ZAKONI:

  • ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENjU (sl.gl.RS br. 104/2013) izmene i dopune 11.5.2015.g
  • PRAVILNIK o načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, visini troškova organizovanja i sprovođenja ispita i sadržini i načinu vođenja evidencija (sl.gl.RS br.28/15) Osnovni tekst na snazi od 28.3.15, u primeni od 28.03.15
  • PRAVILNIK o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. 119/15) (u toku su izmene i dopune na javnoj diskusiji)
  • PRAVILNIK o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (sl.gl.RS br.117/14)
  • UREDBA o obavezno obezbeđenim objektima (sl.gl.RS br. 98/16)
  • UREDBA o minimalnim uslovima za obavezno fizičko tehničko obezbeđenje finansijskih institucija (sl.gl.RS br. 98/16)
  • PRAVILNIK o načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, visini troškova organizovanja i sprovođenja ispita i sadržini i načinu vođenja evidencija (sl.gl.RS br. 28/15) Osnovni tekst na snazi od 28.3.15, u primeni od 28.03.15, čl. 3. definiše uslove za dobijanje licence.

 

NEOPHODNE LICENCE

Zakon o privatnom obezbeđenju prepoznaje sledeće vrste poslova i propisuje obavezno sticanje dole navedenih licenci:

Poslovi procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

  • Licenca za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja (PR1);

Poslovi planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite

  • Licenca za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite (LT1);
  • Licenca za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite (LT2);

Poslovi montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite

  • Licenca za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika (LT3);

Izvođenje tehničke zaštite podrazumeva sledeće radnje i procese:

  1. Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite – licenca PR1
  2. Izrada plana sistema tehničke zaštite – licenca LT1
  3. Definisanje projektnog zadatka – investitor
  4. Projektovanje sistema tehničke zaštite – licenca LT2
  5. Montaža, povezivanje i programiranje sistema tehničke zaštite – licenca LT3
  6. Stručni nadzor nad izvođenjem radova – licenca LT2
  7. Obavljanje tehničkog prijema sistema tehničke zaštite – investitor, stručna komisija
  8. Održavanje i servisiranje sistema tehničke zaštite – licenca LT3
  9. Obuka korisnika i upotreba sistema tehničke zaštite – licenca LT3

Kompletan Zakon o privatnom obezbeđenju koji definiše i sisteme tehničke zaštite možete preuzeti na zvanično website-u privredne komore Srbije: Zakon o privatnom obezbeđenju